Raditi ili biti zaposlen?

Težak rad

Pre jedno dvadeset dana sam ovo napisao na tviteru:

 I dalje mislim da je najveći problem u tome što nam je lakše da idemo na posao i da glumimo da radimo nešto, nego da zaista nešto i radimo.

Sećam se komšinice sa Novog Beograda koja se uvek hvalila svojim sinom Čedom koji je sa 43 godine konačno završio fakultet i onda su ga zaposlili u SIV, i tamo mu je super, ne mora ništa da radi. Nerad jeste srpski san i ne trebamo se zavaravati da je drugačije, ali je biti zaposlen, barem za mene previsoka cena tog sna. Naime, razmišljam kako je to kada moraš 8 sati da sediš negde i da glumataš da radiš, da si zainteresovan za nedešavanje ničega oko tebe? Pretpostavljam da je to veliki napor, i pretpostavljam da posle toga čovek nije baš raspoložen za drugare, familiju ili bilo koga drugoga, a tek mogu da zamislim kako mu izjutra izgleda buđenje…

Volim da radim, i volim da za moj rad budem plaćen. I pre ću da idem negde za dnevnicu da cepam drva ili da nosim džakove, nego što ću da se zaposlim negde, samo zato da bih imao posao. Znam da mnogo ljudi glumi da ide na posao kako bi obezbedili osnovnu egzistenciju, ali mislim da bi svako ko iole drži do sebe treba da radi, a ne da ide na posao.